Кому нужна ревизия истории? (примечания)

Бјелајац М. 1914–1918. Зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата. Београд: Медија Центар «Одбрана», 2014.

Fischer F. Griff nach der Veltmacht. Die Kriegzielpolitik Kaiserlichen Deutschland 1914–1918. Düsseldorf, 1961.

Ekmečić M. Predgovor // Fišer F. Posezanje za svetskom moći. Politika ratnih ciljeva carske Nemačke 1914–1918. Beograd, 2014. S. X.

Уткин А. И. Забытая война // Забытая война и преданные герои. М., 2011. С. 22.

См. примечание 3.

Fay. S. The Origions of the World War. Vol. I–II. New York, 1928. Перевод на русский язык: Фей С. Происхождение мировой войны. М.-Л., 1934.

Подробнее об этом см.: Bjelajac M. Novi (stari) zapleti oko uzroka Prvog svetskog rata pred obeležavanje 100. godišnjice // Tokovi istorije. Beograd, 2013. Br. 1. S. 15–62; Бјелајац М. 1914–1918. Зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата; Павловић В. Први светски рат: одговорност и дуго трајање. Поговор // Момбауер А. Узроци Првог светског рата. Београд, 2013. С. 211–221; Vojinović M. Christopher Clark. The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. // Balcanica. Vol. XLIV. Belgrade, 2013. P. 422–432; Радојевић М., Димић Љ. Србија у Великом рату 1914–1918. Београд, 2014. С. 5–8; Поповић Н. Европски рат 1914. Београд, 2014. С. XVIII–XXII; Љушић Р. Принцип Гаврило (1895–1918). Оглед о националном хероју. Београд, 2014. С. 19–20; Перишић М. Сарајевски атентат. Повратак документима. Андрићград – Вишеград, 2014. С. 7–19; Екмечић М. Предговор трећем издању // Он же. М. Ратни циљеве Србије 1914. Београд – Гацко, 2014. С. XXVII–XXX; Искендеров П. А. Балканские корни Первой мировой войны: правда и вымысел // Славянский мир в Третьем тысячелетии. М., 2014. С. 152–169; Шемякин А. Л. «Балканские воспоминания» Василия Штрандтмана. Драгоценный источник к столетию Первой мировой // Родина. 2014. № 8. Специальный выпуск «Великая война 1914–1918». С. 19–23… Тот факт, что новый всплеск «интереса» к вопросу о «подстрекателях» войны носит чисто политический, а не научный характер, показывает хотя бы хронология. Ведь до 1999 года, на который пришелся пик Косовского кризиса, когда для идеологического обеспечения бомбардировщиков НАТО на Западе вышла масса антисербской «историографической» продукции (как тут не вспомнить Ноэля Малькольма с его шедевром натовского агитпропа «A Short History of Kosovo»), особого ажиотажа он не вызывал. Ученые радовались: «Похоже на то, что пришел к благополучному концу некогда сотрясавший мировую историографию пресловутый и порядком наскучивший всем вопрос об ответственности за войну» (Исламов Т. М. Восточноевропейский фактор в исторической перспективе // Первая мировая война. Пролог XX века. М., 1998. С. 47). Ан нет, «жив курилка!» – когда пришло время, его и впрямь, как заржавленный штык, снова вынули из ножен.

McMeekin S. The Russian Origins of the First World War. Harvard, 2011.

Clark C. Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. London, 2012. Перевод на сербский язык: Klark K. Mesečari. Kako je Evropa krenula u rat 1914. Beograd, 2014.

MacMillan M. The War that ended Peace. The road to 1914. New York, 2013.

Вукотић Д. Лакрдија од историје у Центру «Вудро Вилсон» // Политика. 20.09.2014.

Hastings M. Catastrophe. Europe Goes to War. New York, 2013 (перевод на сербский язык: Hejstings M. Katastrofa. Evropa ide u rat 1914. Beograd, 2014). P. 22.

Одним из таких редких источников, коим «можно доверять», являются «Балканские воспоминания» Василия Николаевича Штрандтмана (Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания / Подгот. текста А. Л. Шемякина. М., 2014). Опубликовав их на русском языке именно сейчас, мы уверены, что они станут серьезным подспорьем в интеллектуальной дуэли с носителями идеи «ревизии истории», которая чем дальше, тем больше становится мировым трендом… Добавим, что коллега Белаяц активно использовал мемуары В. Н. Штрандтмана при написании своей монографии.

См., например: Первая мировая война. Энциклопедический словарь / Руков. проекта А. О. Чубарьян; отв. редактор Е. Ю. Сергеев. М., 2014.

См. примечание 7.

См.: Шимов Я. В. Австро-Венгерская империя. М., 2003. С. 424.

Не только Австро-Венгрию, но и Османскую империю (!) пытаются сейчас представить на Западе эдаким «мультиэтническим раем». Точнее, национальную политику Порты трактуют там как постоянное стремление этот «рай» (или «братское единство всех народов Турции, предводимых султаном») обеспечить. Ну а армяне и балканцы объявляются разрушительными элементами – препятствием к реализации столь «умилительной» цели (Мантран Р. Историја Османског царства. С. 600–604. Приведено по: Јовановић Н. Увреда, бес и крв. Српска штампа и Мајски преврат. Београд, 2014. С. 10).

Романенко С. А. Югославия: кризис, распад, война. Образование независимых государств. М., 2000. С. 35, 314.

Речь идет о Гавриле Принципе и Неделько Чабриновиче.

Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания. С. 260.

Белаяц М. Армия Королевства Югославия в 1939–1941 гг. // Славянский альманах. М., 2012. С. 182–207.

Bjelajac M. Novi (stari) zapleti oko uzroka Prvog svetskog rata pred obeležavanje 100. godišnjice // Токови историје. 2013. № 1. С. 15–62.

Бјелајац М. Уочи стогодишњице Првог светског рата // «Политика». 30 новембар – 25 децембар 2013.

Берлин, 22. јула 1914 (по старом календару). Нарочит извештај // «Српске новине». 26. јула 1914 (по старому стилю). № 161. С. 2.

Јовановић Јован М. Од ултиматума до рата // Српски књижевни гласник (СКГ). 1. Јун 1926. Књ. XVIII. Бр.3. С. 210–211.

Митровић А. Србија у Првом светском рату. Београд. 1984. С. 70–71.

Српско-аустриски и Европски рат: дипломатска и друга документа. Књ. 1 (српска дипломатска преписка). Ниш, 1914.

Там же. С. 49.

Collected diplomatic documents relating to the outbreak of the European War. (H.M. Stationery Office). London, 1915; Le Livre Orange Russe // Official diplomatic documents relationg to the outbreak of European war. (The Macmillan company). New York, 1916; Српско-аустријски и европски рат: дипломатска и друга документа. Књ. 1 (српска дипломатска преписка); Књ. 2 (британска дипломатска преписка); Књ. 3 (руска дипломатска преписка); Књ. 4 (немачка бела књига). Ниш, 1914. (Последние четыре наименования доступны на сайте: www.velikirat.nb.rs)

Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Government and International Historians through Two World Wars. (Berghan Books). Providence – Oxford, 1996.

Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919–1920 (отв. ред. Krizman B., Hrabak B.). Beograd, 1960. S. 64; Mitrović A. Jugoslavija na Konferenciji mira 1919–1920. Beograd. 1969.

Јовановић Слободан. Конференција мира и питање о ратној одговорности (1920). // Јовановић С. Из историје и књижевности. II. (СКЗ и др.). Београд, 1991. С. 247–251 (С. Йованович вместо термина «комиссия» употребляет термин «комитет». На этот текст наше внимание обратил историк др. Борис Милосавлевич).

Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. (текст магистерской диссертации). Београд, 2010. С. 14–15.

Selesković Momčilo. Srbija u nemačkom javnom mnjenju 1914–1918. Sorbona, 1919 (Beograd, 1996); Ekmečić Milorad Beleška o ulozi rasizma u određivanju nemačkih ratnih ciljeva 1914–1918” // Ekmečić M. Ogledi iz istorije, drugo izdanje. (Službeni list SRJ). Beograd, 2002. S. 273–284; Ристовић Милан. Црни Петар и балкански разбојници. Балкан и Србија у немачким сатиричним часописима (1903–1918). (УДИ – Чигоја штампа). Београд, 2011.

Примером служит профессор истории Йельского университета (Yale University) Тимоти Снайдер (Snyder T. Hitler’s Logical Holocaust // The New York Review of Books. Dec. 20. 2012. (http://www.nybooks.com/articles/archives/ 2012/dec/20 /hitlers-logical-holocaust/.)

McCarthy Justin. Death and Exile: The Ethnic Cleansing of Ottoman Muslims, 1821–1922. (Darwin Press). Princeton N.J, 1995.

Yavuz M. Hakan, Sluglett P. (eds). War & Diplomacy. The Russo-Turkish War of 1877–1878. Utah University Press, 2010. (См.: Introduction – Laying Foundations for Future Instability. Р. 1, 2, 4; См. также текст на обложке. По словам составителей, в сборнике «argues that the key events that portended the begining of the end of the multiethnic Ottoman Empire were the Russo-Turkish War of 1877–1878 and the Treaty of Berlin. The essays in this volume analyze how the war and the treaty permanently transformed the political landscape both in the Balkans and Caucasus. The Treaty marked the end of Ottoman hegemony in the Balkans… By introducing the unitary nation state as the new organizing concept, the treaty planted the seeds of future conflict, from the Balkan Wars of 1912–1913 and the First World War to recent civil wars and ethnic cleansing in former Yugoslavia. The magnitude of the defeat… and territorial loses that followed proved fatal to the project of Muslim liberal reform and modernization that the Ottoman state had launched in the middle of the nineteenth century». В предисловии (С. 2) можно обнаружить и следующее утверждение: «Montenegro obtained most of the Albanian-inhabitet territories of Nikšić, Podgorica and Bar». Об этом пишут Кемаль Силай (Kemal Silay, Indiana University Bloomington) и Али Яйцы-оглы (Ali Yayciogly, Stanford University).

Yavuz M. Hakan, Blumi Isa (eds.). War and Nationalism. The Balkan Wars, 1912–1913, and their Sociopolitical Implications. Utah University Press, 2013; Балкански рат 1912/1913: Нова виђења и тумачења – The Balkan Wars 1912/1913: New Views and Interpretations. (Отв. ред. Рудић Срђан, Милкић Миљан. Институт за стратегијска истраживања – Историјски институт). Београд, 2013; Први балкански рат 1912/1913. године: друштвени и цивилизацијски смисао (поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и Македоније 1912) – The First Balkan War: Social and Cultural Meaning (on the 100th Anniversary of the Liberation of the Old Serbia and Macedonia). (отв. ред. Растовић Александар. Филозофски факултет у Нишу). Ниш, 2013.

Clark Christopher. The Sleepwalkers – How Europe Went to War in 1914. London: Harper, 2012. Р. 43, 71, 74, 75, 76. («Если коротко, то администрация Габсбургов относилась к новым провинциям так, чтобы они являли собой показательный пример того, насколько эффективно и гуманно правление Габсбургов… К 1914 г. Босния и Герцеговина по степени развития были сопоставимы с остальными областями монархии». Р. 75)

Фердинанд није желео рат против Србије // НИН. 26.06.2014. С. 56–59 (интервью с М. Раухенштайнером)

Okey Robin. Taming Balkan Nationalism. The Habsburg ’Civilizing Mission’ in Bosnia, 1878–1914. (Oxford University Press). NY., 2007. С. VIII.

Об ошибочности сделанных Кларком оценок речь пойдет в главе «Столетняя годовщина событий – возобновление обсуждения и полемики». См. также содержательный критический анализ, представленный историком Марией Тодоровой, а также аргументированные опровержения и ясные наблюдения, сделанные историком Милошем Воиновичем на основании произведений мировой литературы (Balcanica. XLIV. 2013. Str. 422–433).

Ковић Милош. Гаврило Принцип, Документи и сећања. (Прометеј – РТС). Нови Сад, Београд, 2014, С. 20–24.

Horvat Josip. Pobuna omladine 1911–1914 (priredio Branko Matan). (SKD Prosvjeta Gordogan). Zagreb, 2006. S. 172; Despot Igor. Balkanski ratovi 1912–1913. i njihov odjek u Hrvatskoj. (Plejada). Zagreb, 2013. S. 189–268.

Цит. по: Krizman Bogdan. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus). Zagreb, 1989. S. 142–143. (Речь депутата А Хорвата на заседании Сабора 10 августа 1914 г.)

Remak Joachim. 1914 – The Third Balkan War: Origines Reconsidered // Journal of Modern History. № 43. 1971. (повторно опубликовано в: Koch H.W. (ed.). The Origins of the First World War: Great Power Rivalry and German War Aims. 2nd edn. London, 1984. Р. 101–27).

Габрић Ненад П. Јован Јовановић Пижон и европска дипломатија Србије (1913–1918). (Завод за уџбенике). Београд, 2011. С. 138–139.

Mombauer Annika (ed.). The origins of the First World War: Diplomatic and military documents. (Manchester University Press). Manchester – New York, 2013. Р. 127. (Prince Willhelm Stolberg-Wernigerode to Gotlieb von Jagow, State Secretary, Private letter, Vienna, 18 July 1914, R. 20 July)

Она же. The origins of the First world war, Controversies and consensus. (Longman) London, 2002. Р. 206–207 (сербское издание: Момбауер Аника. Узроци Првог светског рата, Спорења и сагласности. (CLIO) Београд, 2013. С. 177–178); Rauchensteiner Manfried. Der Tod des Doppeladlers: Osterreich-Ungarn und Erste Welt Krieg. Graz, Vienna and Cologne, 1993. С. 85 (Цит. по: Момбауер А. Узроци Првог светског рата… С. 178, 188); Würthle Friedrich. Die Spur führt nach Belgrad: Die Hintergrunde des Dramas von Sarajevo 1914. Vienna, 1974; Strachan Hew. The First World War. Vol. I: To Arms. Oxford, 2001.

Cornwall Mark. Serbia // Wilson K. (ed.) Decision for War 1914. (St. Martin Press) New York 1995. Р. 83–84 (Цит. по: Момбауер А. Узроци Првог светског рата… С. 177, 188); Dedijer V. Sarajevo 1914. Beograd, 1966 (1979), (англ. издание: The Road to Sarajevo. London, 1967; франц. издание: Sur la route de Sarajevo. (Gallimard) Paris, 1969).

Janz Oliver. 14 Derr Groesse Krieg. (Campus Verlag GmbH) Frankfurt am Main, 2013 (сербское издание: Јанц Оливер. 14. Велики рат. (Прометеј) Нови Сад, 2014. С. 69); Stevenson David. Cataclysm. The First World War as Political Tragedy. New York, 2004. Р. 10; Kramer Alan. Dynamic of Destruction, Culture of Mass Killing in the First World War. Oxford University Press, 2007. Р. 109.

Јанц О. Указ. соч. С. 40.

Блед Жан Пол. Франц Јозеф. (CLIO, Глас српски) Београд, 1998. С. 604–607 (французское издание: Bled Jean-Paul. Fraçois Joseph. (Fayard) Paris, 1987).

Там же. C. 604.

Becker Jean-Jacques. L’anée 14. (Armand Colin) Paris, 2013 (второе издание). Р. 48–49.

Мекензи Дејвид. Апис. Горњи Милановац, 1989. С.132 (MacKanzie David. Apis: The Congenial Conspirator. The Life of Colonel Dragutin T. Dimitrijević. (East European Monographs) Boulder, 1989.)

Имеется в виду историк М. Живанович; см: Живановић Милан Ж. Апис, Солунски процес хељаду деветстотина четрнаесте. (Прометеј) Нови Сад, 2015 (первое издание – 1955); см. также предисловие ко второму изданию книги Живановича: Бјелајац М. Мистерија Аписовог признања и даље траје. С. vii – xxv.

Мекензи Дејвид. Указ. соч. С.144 (MacKanzie David. Оp. Cit. P. 137.).

Mitrović Andrej. Prodor na Balkan, Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908–1918. (NOLIT). Beograd, 1981 (второе издание – 2011); Он же. Србија у Првом светском рату. (СКЗ) Београд, 1984 (английское издание: Mitrović Andrej. Serbia’s Great War 1914–1918. (Hurst & Co.) London, 2007); См. также: Он же. Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom // Fišer Fric. Savez elita. (NOLIT). Beograd, 1985. S. 9–53.

Екмечић Милорад. Стварање Југославије 1790–1918. Београд, 1989; Он же. Ратни циљеви Србије 1914. године. 1973 (1990). (Для нас особый интерес представляет предисловие ко второму изданию).

Dedijer V. Sarajevo 1914, Beograd, 1966 (1979).

Ћоровић Владимир. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. (Библиотека града Београда) Београд, 1992.

Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914 (Далее – ДСПКС). Београд, 1980 (1981, 1982, 1984, 1986, 2004, 2006, 2008, 2009, 2012, 2014); В книге II – три приложения: Српска народна одбрана 1906; Организација српска одбрана 1907; 1903–1914. (Замысел публикации родился в марте 1964 г., после чего была сформирована редколлегия. В феврале 1966 г. утверждена методология публикации и были назначены ответственные редакторы каждого тома. См. также по теме: Дипломатска преписка Краљевине Србије. Књига I (1 января 1902 – 1 июня 1903). Отв. ред. Владимир Чорович. (Државна штампарија Београд) Београд, 1933; Записници седница Министарског савета Србије 1915–1918 (отв. ред: Д. Јанковић, Б. Храбак). (Архив Србије) Београд, 1976.

Antić Čedomir. Crisis and Armament, Economic Relations between Great Britain and Serbia 1910–1912 // Balcanica. XXXVI. 2005. S. 151–161; Pavlović Vojislav. La troisième guerre balkanique. La France et les tentatives des Alliés de créer une nouvelle alliance balkanique 1914–1915 // Balcanica. XXXVIII. 2007; Растовић Александар. Енглези и умешаност Србије у Сарајевски атентат // САНУ, Зборник за историју БиХ. № 5. 2008. С. 261–271.

Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. Београд, 2010. Сербский историк Чедомир Антич ранее защитил магистерскую диссертацию «Sir Ralph Paget and British Policy towards Serbia from 1910 to 1913» (Bristol, 2002). В 2006 г. опубликована в качестве монографии в белградском Институте балканистики: Antić Č. Ralph Paget, A Diplomat in Serbija. Belgrade, 2006.

Stanković Đ. Nikola Pašić, Saveznici i stvaranje Jugoslavije. (NOLIT) Beograd, 1984; Он же. Никола Пашић и југословенско питање. I–II. (БИГЗ) Београд, 1985; Он же. Сто говора Николе Пашића, Вештина говорништва државникА. (РАД) Београд, 2007. Књ. 1. С. 359.

Там же. С. 360–361 (Это выступление было напечатано в качестве отдельной брошюры, имевшей большое политическое и дипломатическое значение); тот же текст опубликован в: Стојановић Дубравка (отв. ред. Никола Пашић у Народној скупштини. III. Београд, 1997. С. 528–538).

ДСПКС. Књ. VI. Свеска 3. Београд, 1983. Док. 445. С. 470. Отправлено из Вены 20 октобря 1913 г. (по старому стилю).

Габрић Н. Указ. соч. С. 80. (Masaryk T.G. Светска револуција – ратне успомене и разматрања 1914–1918. Књ. VI. Београд, 1935. С. 27–28.)

Lazarević Milan. Pašić nudio nagodbu Beču, Zanimljivo otkriće češkog istoričara // «Danas». 30.11.2012.

Hantsch Hugo. Leopold Graf Berchtold. Grandseigneur und Staatsmann. (Verlag Styria), Graz, 1963. I. S. 369–373; см. также: Kos Franz Josef. Die politischen und wirtschafentlichen Interessen Ostereich-Ungarns und Deutschland in Sudosteuropa 1912/13 die Adriahafen, die Saloniki, die Kavalafrage. Wiena un Weimar, 1996. С. 224.

Первый председатель чехословацкого правительства и глава делегации на Парижской мирной конференции 1919 г.

Габрић Н. Указ. соч. С. 78–81

Једно аустријско мишљење о пореклу Светског рата // Ратник. Св. VII–VIII. 1928. С. 215–221.

Watson Alexander. Ring of Steel. Germany and Austria-Hungary at War 1914–1918. (Allen Lane, Penguin Books) 2014. С.7.

Otte T.G. July Crisis. The World’s Descent into War, Summer 1914. (Cambridge University Press) 2014. Р. 224.

Tunstall Jr. Graydon. Planning for War Against Russia and Serbia, Austro-Hungarian and German Military Strategies, 1871–1914. (Columbia University Press) NY, 1993. Р. 202–203.

Цит. по: Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 37 (BayHSta-München, MÄ, Nr.2481/2, донесение от 30 июня 1914).

Там же.

Поповић Чеда. Сарајевски атентат и организација ’Уједињење или Смрт’ // Nova Evropa. Кnj. XXV. Br. 8. 26. jul 1932. Str. 400–401.

Dedijer V. Sarajevo… S. 652 («Политика». 26. aприл 1926).

Прибичевић Адам. Мој живот. (Просвјета) Загреб, 1999. (См. главу «Неодговорност Србије за рат 1914. године». С. 37–44; особенно см. с. 41); Krizman Bogdan. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus) Zagreb, 1989. S. 10, 27, 34.

Там же. С. 41.

Цит. по: Љушић Радош. Принцип Гаврило (1985–1918), Оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 308.

Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания (подготовка текста, вступительная статья, примечания А. Л. Шемякина). М., 2014. С. 244.

Там же. С. 242.

Там же. С. 265.

Цит. по: Перишић Мирослав. Сарајевски атентат, Повратак документима. (Андрићев институт) Андрићград-Вишеград, 2014. С. 11–114; После публикации мемуаров Билинского это письмо также стало предметом общественного обсуждения: Из недавне прошлости // Вечерња Пошта. 7. јануар 1928; отрывок опубликован в газете «Време» 3 апреля 1928 г.; оригинал: Kriegsschuldfrage. Март 1928. С. 260–263 (См.: Pfefer L. Istraga u Sarajevskom atentatu. Zagreb, 1938. С. 155).

Дедијер В. Указ. соч. С. 333. (Автор ссылается на: Biliński Leon. Wspomnenia i Dokumenty 1846–1922. (F. Hoesicka) Warszawa, 1925. II. S. 223)

Екмечић М. Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918 // «Печат». № 295. 2013. С. 29.

Mitrović А. Prodor na Balkan. S. 144, 146.

Там же. S. 145.

Цит. по: Димић Љ., Радојевић М. Србија у Великом рату 1914–1918. Београд, 2014. С. 67–68. (Указанные авторы цитируют документ (сноска № 104) по: Јовановић Ј. М. Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. I. С. 14).

Там же. С. 68

Там же. С. 68 (сноска № 105).

Mitrović А. Prodor na Balkan… S. 148–149. В своих мемуарах Билинский отрицает это или умалчивает об этом. Однако из письма Потиорека к Билинскому видно, что тот разделял мнение о «необходимости подготовки к большой войне» (См. комментарии Милана Чурчина к: Pfefer L. Op. cit. S. 155).

Трубецкој Г. Н. Рат на Балкану 1914–1917 и руска дипломатија. (Просвета) Београд, 1994. С. 11. Книга на языке оригинала опубликована в Монреале в 1983 г. Осенью 1914 г. Трубецкой стал следующим после Н. Г. Гартвига российским посланником в Белграде.

Clark С. Op. cit. P. 56.

ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. С. 290–291. Док. 155. Обращаем внимание, что этот самый ранний документ подписывает Туцакович, а более поздние – Ездич. Правильно – наоборот, так как Туцакович сменил Ездича. (Dedijer V. Указ. соч. С. 656–657; Живановић Милан. Указ. соч. С. 432–433.)

ДСПКС. С. 331. Док. 198.

Там же. С. 337–339. (МВД – МИД)

Там же. С. 344. Док. 210. «Начелство Округа подринског – Шабац, пов. бр. 85, командиру 5. чете граничне трупе Лозница». Этот документ из историков первым обнаружил Владимир Чорович в архиве Верховного суда в Сараево. Якобы в 1914 г. его нашли и присвоили австро-венгерские власти в оккупированной части Сербии. На документе стот подпись «Ездич». Однако Ездич в то время уже не был начальником Подринского округа. Из газеты «Српске новине» за май-июнь 1914 г. не удалось узнать точную дату назначения Туцаковича. Майор Вулович начальником V района назначен 9 (22) мая («Српске новине». 11 (24) маја 1914). До этого служил в Оперативном отделении генштаба.

Там же. С. 342–344. Док. 209.

Батаковић Душан Т. Сукоб војних и цивилних власти у Србији у пролеће 1914 // Историјски часопис. №. XXIX–XXX. 1982–1983. С. 477–492; Мекензи Дејвид. Апис. (ЛИО – Еурографик) Горњи Милановац, 1996; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији 1903–1914. Београд, 1998; Јагодић Милош. Нови крајеви Србије (1912–1915). Београд, 2013; Иветић Велимир. Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (рукопись докторской диссертации). Београд, 2013.

ДСПКС. С. 345–346. Док. 212.

Там же. С. 346–347. Док. 214. Полковник Живко Павлович находился вместе с семьей на лечении за границей.

Бомбы никто не видел. Донесения, получаемые полицией, опирались лишь на тот факт, что некий младший унтер-офицер нес тяжелый чемодан (!).

ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. Док. 230. С. 363–366. Апис написал объяснительню записку 8/21 июня, а передал начальнику на следующий день через полковника Миливоя Зечевича. По-видимому, во время ареста у Аписа был конфискован черновик рапорта, более обширный, но идентичный по содержанию. (Dedijer V. Op. cit. С. 658–660.)

Dedijer V. Op. cit. S. 684–685. (Ответ Аписа почерпнут из архивных документов Салоникского процесса; о звявлении Евтича см.: Ljubibratić D. Mlada Bosna i sarajevski atentat. Sarajevo, 1964. S. 159); Ковић Милош. Гаврило Принцип… С. 178–179.

Pfefer L. Op. cit. S. 101. Речь идет о донесении, которое гражданская администрация Подринского округа направила начальнику V пограничного района с целью получения разъяснений.

Цит. по: Казимировић Васа. Црна рука, Личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до Солунског процеса 1917. године. (Прометеј) Нови Сад, 2013. С. 620. (Автор цитирует документ по: Bogicevic M. Weitere Einzelheiten über das Attentat von Sarajevo. Kriegsschuldfrage. III. S. 440.)

Шарль Дюсе преподавал предмет «единоборство» (фехтование) с осени 1891 г. по 1 мая 1923 г. Сначала по договору, а затем в качестве штатного старшего преподавателя. (Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије. Београд, 1925. С. 231).

Црњански Спасојевић В. Белгијанци дали Принципу пиштољ // «Вечерње новости». 5. март 2014. С. 17; Во время приобретения наганов «Драгомир Здравкович» уже не конкретный человек, а часть названия скобяной лавки «Драгомир Здравкович и сыновья», расположенной на Караджорджевой ул. д. 43. Основатель магазина умер в 1908 г. Дело унаследовали его сыновья: Танасие, Александр, Милан и Джордже (Костић Миливоје М. Успон Београда. Београд, 1994. С. 178).

Николић Градимир. Мирно спавај војводо. Београд, 2012. С. 150–151. В книге упоминается, что оружие из Эрсталя было отправлено Шарлю Дюсе.

Dedijer V. Op. cit. S. 660–661 (автор ссылается на: Nešković Borivoje. Istina o Solunskom procesu. Beograd, 1953, S. 259–260).

Dedijer V. Op. cit. S. 657.

Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 8701. Фасцикла 1. Белешке министра војног Душана Стефановића.

Les Documents diplomatiques français 1871–1914 (Далее – DDF). Troisiéme Série 1911–1914. Vol X. P. 630. Doc. 437. Descos à Viviani 24. juin 1914.

Pfefer L. Op. cit. S. 116–117.

Dedijer V. Op. cit. S. 680–681.

ДСПКС. VII. Вып. 2. С. 475. Сноска. 1. Веснич докладывает о разговоре с Вивиани. Во французских документах нет сведений о встрече с Вивиани, однако имеется записка Ферри. См.: DDF. Troisiéme Série 1911–1914. Tom X. Doc. 466. P. 670. Это только четверть документа, который составители получили от супруги А. Ферри. Она передала им перепечатанный отрывок из бумаг своего супруга – помощника государственного секретаря (комментарий № 2 составителей). Предложение гласит: ”Le gouvernement serbe avait même averti le gouvernement austrichien qu’il avait eu vent du complot”.

Isaac J. Un debat historique. 1914. les problemes des origines de la guerre. (Rieder) Paris. 1933. P. 250. Обширный комментарий впервые опубликован в: DDF. Tom X. Doс. 463. P. 664.

Јовановић Јован М. Пред Сарајевски атентат // СКГ. 1926. Књ. XVIII. Вып. 7. С. 44

Dedijer V. Op. cit. S. 886. Сноска. 157; Политика. 4. децембар 1926. С. 7.

Vesnić Radoslav. Dr Milenko Vesnić gransenjer srpske diplomatije. (Centar za studije Jugoistočne Evrope. Fakultet političkih nauka) Beograd, 2008.

DDF. Tom X. Doc. 463. P. 667. Budapest. 30 juiOp. cit. № 79: “…Tous rapellent la démarche que le Ministre de Serbie. M. Yovanovitch. aurait faite il y a quelques jours au Ballplatz. pour signaler les dangers qui attendient l’Archduc en Bosnie…”

ДСПКС. VII. Вып. 2. С. 468. Док. 331. Министерство иностранных дел Королевства Сербия – Посольству… Вена. Пов. Бр. 2431. 21. VI/4. VII 1914.

Там же. С. 470. Док. 334. Телеграм Пов. бр. 2481 отправлена 4. VII в 8.30, принята в Белграде в 10.37.

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 238. Эрцгерцог похоронен 4 июля. Следовательно, Штрандтман, по-видимому, прибыл в Белград 5 июля.

Dedijer V. Op. cit. S. 695–696.

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 696 (автор цитирует по: Urbansky von Ostrymiecz A. Conrad von Hötzendorf und die Reise des Thronfolgers nach Sarajevo. Berliner Monatshefte. Mai 1929).

Јовановић Ј. М. Сарајевски атентат // СКГ. 16 септембар 1925. Књ. XVI. № 2 С. 129–130.

Перишић Мирослав. Сарајевски атентат. Док. 12. С. 128–129, 507–513 (Приложены цветные снимки документа и его фрагментов, подвергнутые экспертизе).

Јовановић Ј. М. Сарајевски атентат… С.130

Раздел «Отношение Австрии к проблеме ответственности за начало войны и публикации соответствующих документальных источников» (Цит. по: Burz Ulfried. Austria and the Great War: Official Publications in the 1920s and 1930s. // Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Governments and International Historians throуgh Two World Wars. (Berghan) Oxford. 1996. Р. 185).

Цит. по: Екмечић М. Да ли прослава, обележавање или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918? // «Печат». 295/2013. С. 28.

Вукотић Д. Србија уочи Великог рата као данашњи Иран // «Политика». 21 новембар 2013.

Becker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 49; Поповић Ч. Сарајевски атентат и организација “Уједињење или Смрт” // Nova Evropa. Кnj. XXV. № 8. 26 јul 1932. S. 407–408.

Bjelajac M., Krivokapić-Jović G. Primeri naučne kritike. Srpska istoriografija i svet (Uticaj jugoslovenske krize na stranu i domaću istoriografiju). (INIS) Beograd, 2011.

Историја Српског народа. (СКЗ) Београд, 1983. Књ. VI – 1. С. 624.

Вуксановић-Анић Драга. Стварање модерне српске војске. Француски утицај на њено формирање. Београд, 1993; Милићевић Милић Ј. Реформе војске Србије 1897–1900. Београд, 2002; Ратковић-Костић Славица Б. Европеизација српске војске 1878–1903. Београд, 2007; Бјелајац Миле. Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901–1999. Београд, 2010.

Dedijer V. Op. cit. S. 263–517.

Dedijer V. Op. cit. S. 277–283. В рамках полемики о причинах Первой мировой войны публицист Слободан Клякич указал на двойные стандарты, которые применяются, когда речь заходит об Обердане и Гавриле Принципе (Кљакић С. Ревизија прошлости у режији великих сила // «Политикa». 9. јун 2013. С. 10–11).

Екмечић М. Стварање Југославије… II. С. 487–497, 663, 681–682.

Историја српског народа. VI-2. С. 562 (См.: Екмечић М. Интернационални и интерконтинентални покрети из југословенских земаља од краја XVIII вијека до 1914 // Годишњак. XX (1972–1973). С. 122.

Gaćinović Radoslav. Mlada Bosna. (Medija centar „Odbrana”) Beograd, 2014.